EKONOMSKA NEJEDNAKOST U SRBIJI

Ono što je vidljivo golim okom da su u Srbiji sve izraženije socijalne razlike koje čak u nekim elementima prelaze u kastinski sistem sada je kroz zvaničnu naučnu i stručnu verifikaciju i obelodanjeno. Naime, metoda za merenje ekonomske nejednakosti ima više ali je najreprezentativniji tzv. Lorenzoca kriva i Džini (Gini) koeficijent. Poslednje istraživanje ovih fenomena u Srbiji (gde se mogu naći relevantni podaci i svetski prihvaćene metode istraživanja) do 2009. su govorila da sa Gini koeficijentom od 29-30 Srbija nije bila u grupi zemalja sa izraženijim nejednakostima. Medjutim, prema podacima sajta cia.gov/library koeficijent nejednakosti u Srbiji je u 2013 godini bio 38, što znači da zemlja klizi ka zonama izrazite nejednakosti. Na sajtu evropske statitističke mreže eurostat, prikazano je kretanje koeficijenta nejendakosti za veliki broj evropskih zemalja od 2002 do 2012/13 godine.

Eurostat.com/ za Srbiju i Makedoniju cia.gov/library i indexmundi.com

Nekoliko važnih zaključaka iz prezetnovanih podataka se mogu izvući:

• Srbija je zemlja sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi. (sa 28 u 2009 na 38 u 2013 godini);

• Srbija je (uz Makedoniju) zemlja sa navećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi)

• Veliki broj zemalja Evropske unije radi na smanjenju ekonomske nejednakosti u poslednjih nekoliko godina.

• Najrazvijenije zemlje Evrope imaju nizak Gini koeficijent kao meru izraženih ekonomskih jednakosti (jednakosti u raspoedeli dohotka)

Zemlje sa najvećim stepenom ekonomomske nejednakosti

www.cia.gov/library

Posledice ekonomske nejednakosti po društvo i državu su pogubne:

• Izostaje ekonomski razvoj (sve zemlje sa visokim kofcijentom nejednakosti su ili nerazvijene ili slabo razvijene zemlje)

• Izostanak razvoja demokrtije i zdravih socijalnih odnosa;

• Politička nestabilnost;

• Izostanak razvoja institucija sistema;

• Diskreciona prava umesto pravila u vodnjenju ekonomske politike i predvidivih uslova poslovanja.