EKONOMIJA U 2015. GODINI

Poslednje mere fiskalne konsolidacije uz smanjenje plata u javnom sektoru i penzija preko 25.000 dinara nesumnjivo će uticati na dalje smanjenje potrošnje, samim tim i ekonomske aktivnosti. Koliko će to smanjenje biti teško je reći u ovom trenutku, ali primenom odredjenih ekonometrijskih modela može se približno zaključiti da će doći do pada gotovo svih ekonomskih aktivnosti. Četvrti mesec zaredom imamo deflaciju koja je rezultat pada tražnje i značajnog smanjenja kupovne moći stanovništva. Srbija je zemlja koja ima jako nisko učešće izvoza u fomriranju GDP što znači da pad potrošnje na domaćame tržištu značajno utiče na pad industrijske proizvodnje i zaposlenosti.

Posebno zabirnjava pad industrijske proizvodnje iz meseca u mesec, samim tim i pad ostalih ekonomskih aktivnosti.

Izvoz: kretanje izvoza u prvih osam meseci ove godine beleži u najmanju ruku stagnantne tendencije. Uporedjujući osam meseci ove i prošlu godinu da bi dostigli isti nivo izvoza kao u 2013 potrebno je do kraja godine izvesti još oko 4 milijradi eura ili prosečno oko 1milijarde mesečno. Prosečan izvoz u 2014 godini je bio oko 900 miliona eura. Imajući u vidu kranje nepovoljne trendove i izvozu osnovnih dobara (automobili, žitarice i metale) nije verovatno da će doći do povećanja izvoza. FIAT je iscrpeo svoje mogućnosti rasta izovza automobila, kod žitarica je pad cena izrazit (preko 30% u ovoj u odnosu na 2013 godinu sa tendencijama daljem pada) a Železara nema ni približan potencijal izvoza kao ranije.

Uvoz: takodje beleži stagnaciju iz nekoliko razloga: pad privrednih aktivnosti smanjuje uvoz reprometarijala i opreme, pad domaće tražbnje ograničava uvoz robe široke potrošnje. Obzirom da se 2/3 PDV naplaćuje uvozom evidentno je da će doći do staganacije ilipada fiskalnih prihoda.

Na bazi ovakvih realnih pretpostvki došlo se do konsturkcije modela koji podrazueva sledeće:

Ocenjene varijable suČ BDP,izvoz, uvoz, industrijska proizvodnja i cene.

Period posmatranja je prvi kvartal 2007 – treći kvartal 2014 godine

Kvartalni podaci su uzeti zbog statističkog praćenja društvenog proizvoda. Korišćen je metod desezoniranih podataka.

Regresiono korelaciona analiza je korišćena kao model ocena i medjusobne zavisnosti ocenjivanih varijabli.

Model je sledećeg oblika:

Kao što se vidi vrednost nestandardnih koeficijenata su veoma različite. Pravilo je da ovi koefcijenti u najvećem broju slučajeva ne otrkivaju realnu sliku veličine uticaja nezavisno promenjivih u odnosu na zavisno promenjive. Nezavisno promenjive su pre svega različite po prirodi, merene su na različitim mernim skalama, te se radi najčešće o različitim nivoima pojava. Da bi mogao da se poredi uticaj različitih promenjivih koriste se standardizovani regresioni koeficijenti ili β – koeficijenti. Stadnardizacijom su sve prmenjive prevedene na istu skalu. Na taj način se omogućava bolji uvid uticaja nezavisnih promenjivih na zavisno promenjivu.

Scenariji kretanja BDP u visnosti od kretanja nezavisnih promenjivih u % na godišnjem nivou

Izvor: Izračun autora

Predznak – kod cena označava inflaciju ili rast cena

Analize ukazuju da je pad BDP u 2015 neminovan. Zavisno od kretanja nezavisno promenjivih odnosno nivoa smanjenja aktivnosti i nivoi pada BDP su različiti. Od -0,81% do čak 6,99% ukoliko industrijska proizvodnja padne 10%, izvoz 15%, uvoz 15% i dodje do deflacije od 2,5% na godišnjem nivou.